Stanari su obavezni da nadoknade pričinjenu štetu i sitne popravke u stanu.
Ugovor o zakupu stana treba da sadrži, između ostalog, klauzulu o manjim popravkama u iznajmljenom stanu ili kući i to ne samo pojedinačni iznos koji plaća zakupac, već i maksimalno ograničenje za više manjih popravki u toku kalendarske godine. Ako nije naveden maksimalni iznos do koga zakupac plaća popravke, tada se računa u iznosu od 8 procenata godišnje zakupnine bez dodatnih, sporednih troškova. Ako u ugovoru nema ove klauzule i limiti nisu navedeni, kao zakupac ne morate da platite popravak ili zamenu bilo čega u stanu međutim, u praksi su to retki slučajevi. Tada važi princip stanarskog prava po kome stanodavac, kao vlasnik stana, mora sam da plati sve potrebne popravke (paragraf 535 Nemačkog građanskog zakonika BGB).
Male popravke – Kleinreparaturen
Stanodavac može da vam naplati samo sitne popravke u stanu. Mnogi sudovi vide gornju granicu od 100 evra po pojedinačnom slučaju za celu godinu i uglavnom taj iznos sadrži klauzula u ugovoru o zakupu. Pošto je većinom reč o tipskim ugovorima, u njima je odmah naveden i maksimalni iznos koji tereti podstanare da plate više popravki i on može bitti i 300, 400 evra za celu godinu, ali ne sme preći 8 posto od godišnje zakupnine koju plaća zakupac.
Prema tome, stanodavac je odgovoran za velike i male popravke u kući ili stanu. Za sitne popravke međutim, po oceni Nemačkog udruženja stanara (DMB), on ima mogućnost da ugovori klauzulu u ugovoru o zakupu, po kojoj zakupac mora da plati troškove sanacije manje štete i ona je važeća samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
– reč je o otklanjanju manjih šteta,
– popravka ne sme da košta više od 100 evra.
Sama popravka mora da se odnosi na one delove iznajmljene imovine koji su predmet direktnog i čestog pristupa zakupca. To znači da slavina kaplje ili je potrebno zameniti brave na vratima, roletne, prekidače za svetlo, utičnice itd. U klauzuli o manjim popravkama mora biti navedena i gornja granica za sve manje popravke u roku od jedne godine. Kako navode u Udruženju stanara (Deutscher Mieterbund), nevažeći su ugovori koji obavezuju zakupca da doprinosi određenim iznosom za sve popravke. Jednako su neefikasne i klauzule ugovora po kojima zakupac mora sam da naruči popravku.
Proverite svoj ugovor o zakupu kako biste upoznati sa klauzulom o manjim popravkama koja otprilike glasi ovako: „Zakupac snosi troškove sitnih popravki na onim objektima i objektima koji su predmet njegovog direktnog i čestog pristupa, kao što su objekti za ugradnju struje, vode i gasa, objekti za grejanje i kuvanje, brave za prozore i vrata kao i roletne, bez obzira na kvar i tende do iznosa od 100 evra (može biti naveden i manji iznos od 75 do 100) po pojedinačnom slučaju i do 8 odsto godišnje zakupnine (Kaltmiete).
Ako u vašem stanu postoje nedostaci, pismeno obavestite svog stanodavca i zamolite ga da otkloni nedostatak. Dogovorite se i odredite rok do kada bi radovi trebali biti završeni. Ako ništa ne uradi, možete sami naručiti majstora. Ako račun premašuje ograničenje za male popravke, možete nadoknaditi troškove u odnosu na kiriju.
Podstanari su obavezni da nadoknade pričinjenu štetu
Korišćenje i održavanje imovine koja se iznajmljuje, jedna je od obaveza zakupca stana što znači da on mora da vodi računa tokom stanovanja o prostoru i stvarima i to se odnosi na sve promene ili propadanje iznajmljenih stvari koje su prouzrokovane ugovornim korišćenjem, a posebno štete nastale habanjem.
Kao stanar, morate da popravite štetu za koju ste odgovorni. Na primer, ako ispustite šerpu na parket ili oštetite lavabo ili kadu, morate platiti štetu ili koristiti osiguranje od privatne odgovornosti ako ono takođe pokriva štetu na iznajmljenoj imovini.
Šta su kozmetičke popravke – Schönheitsreparaturen?
Ne postoji konkretna definicija pojma kozmetičke popravke, ali one uključuju: lepljenje tapeta, farbanje ili krečenje zidova i plafona, radijatora uključujući cevi za grejanje, unutrašnja vrata, prozore i spoljna vrata, uklanjanje tipli i začepljenje rupa u zidovima i plafonima. Pod kozmetičkim popravkama se zapravo podrazumevaju svi molerski radovi koji su neophodni da bi se prostorije dovele u stanje za iznajmljivanje. U slučaju dužih perioda zakupa, kozmetičke popravke se mogu vršiti i u ugovorenim intervalima, u kom slučaju govorimo o tekućim kozmetičkim popravkama. Takođe, većina ugovora sadrži klauzulu o tome šta ste obavezni da uradite nakon tri ili pet godina korišćenja u iznajmljenom stanu, kao i to da ga morate predati u istom stanju u kakvom ste ga zatekli kada se selite u drugi stan.
Modernizacija stana, ali bez luksuza
Stanodavci moraju poštovati brojne propise ako žele da izvrše modernizaciju svoje iznajmljene nekretnine. Dozvoljena je samo investicija koja čini iznajmljenu kuću ili stan pogodnijom za život. To zapravo uključuje sve što povećava energetsku efikasnost i dugoročno smanjuje potrošnju energije i vode, ali bez luksuza. Na kraju krajeva, luksuzna renoviranja ne samo da stanari ne moraju da plaćaju, već ih mogu potpuno zaustaviti. Dakle, stanodavcima je dozvoljeno da ulažu u svoje stanove, a stanari učestvuju u troškovima, ali i tu postoje ograničenja. Ako stanodavci modernizuju stan, dozvoljeno im je da povećaju godišnju kiriju za osam odsto od proračunatih troškova. Kirija može da poraste najviše tri evra po kvadratu mesečno u roku od šest godina.
U Nemačkoj ima dosta nesuglasica u praksi između stanara i stanodavaca tako da nije loša opcija učlaniti se u Udruženje stanara jer može biti od pomoći ne samo kada je reč o savetovanju oko troškova u vezi popravki, već i oko provere računa za komunalne usluge, a pogotovo oko pravnih saveta.
Izvor: mieterbund.de